Јасеновац
Јасеновац је био логор основан од стране власти Независне Државе Хрватске (НДХ) у окупираној Југославији током Другог свијетског рата, који је дјеловао од августа 1941. до априла 1945. године у близини села Јасеновац. Концентрациони логор, један од десет највец́их у Европи, основао је и њиме управљао владајући "усташки" режим. Комплекс логора Јасеновац састојао се од пет заточеничких објеката који су се користили за изолацију и убијање Јевреја, Срба, Рома и других некатоличких мањина, као и хрватских политичких и противника режима.
Услови у логору су били грозни. Затвореници у притворским објектима су изгладњивани, претучени и живјели су у нехигијенским условима.
Одређивање тачног броја жртава које су биле у Јасеновцу веома је тешко због уништавања многих докумената, међутим процјене се могу нац́и на веб локацији "Меморијалног музеја холокауста Сједињених Држава," заједно са именима документованих жртава и преживелих.
Дјеца Козаре
Од свих злочина који су се догодили у логору, најгори су били злочини над дјецом. Трајало је више од три деценије да се утврди списал смрти дјеце са подручја Козаре.
За четири године, из 219 козарских села и градова убијено је 11,194 дјеце. Ово је обухватило 6.302 дечака и 4.874 девојчица; најмлађи у пеленама и најстарији само 14 година.
Последице на Региону Козаре
На сјеверним обронцима Козаре, у централном дијелу Кнешпоља (Република Српска), смјештене су парохије: јеловачка, кнежичка, и међувођска, које данас чине једну парохију. Сједиште ове парохије је мјесто Кнежица, које се налази између Козарске Дубице (16 км) и Приједора (16 км). Године 1941 ови дијелови улазе у састав НДХ. Те године су свештеници ових парохија одведени у усташке логоре (парох јеловачки Ђуро Шарац, кнежички Милан Лабус и међувођски Благоје Шиљеговић), а потом протјерани у Србију. Истина је послије фалификована од стране комуниста. Прича да су свештеници побјегли у Србију имала је значајан утицај на отуђивање народа од Цркве у послијератном периоду.
На просторима ових парохија извршен је и највећи покољ српског народа у бившој Југославији током 1942 године (Козарска офанзива). Поред тога, нема домаћинства из којег није одведено бар неколико чланова у усташки логор Јасеновац. Комунистичка партија је, да би сакрила национални караткер страдања, стално истицала страдање општине Босанске Дубице, а не српског народа.
Страдање није мимоишло ни храмове. Храмови у Кнежици, Брекињи, и Влашковцима су порушени, док су храмови у Доњем Јеловцу и Међувођу опљачкани и оскрнављени. Ово неђело су довршили комунисти у послијератном периоду. Храм у Доњем Јеловцу претворен је у складиште сеоске радиничке задруге, а храм у Медђувођу је педесетих година порушен до краја.
Период послије 1945 године карактерише гушење Православља и одузимање црквене имовине. Многи се из страха нису крштавали, нити су примали свештеника у кућу и славили Славу. Од 1941 до 1993 године су овде парохије биле без свештеника и од 1993 године парох је свештеник Жељко Јевђенић. Залагањем вјерних изграђен је гробљански храм у селу Доњи Јеловац посвећен светом Игњатију Богоносцу (задужбина господина Остоје Гњатовић 2002 године), гробљански храм посвећен Василију Острошком у селу Побрђани (задужбина господина Борка Босиочића 2005 године), звоник у селу Брекиња, те звоник (недовршен) у Међувођу. Највећи број ових објеката гради се на темељима порушених.
Међувођска Парохија
Храм Рођења Пресвете Богородице подигнут је и освећен 1886 године. У другом свјетском рату опљачкан је и оскрнављан. Срушен је средином 50-их година а звоно су продали локални комунисти у село Трамошње. На мјесту овог храма 1998 године почета је градња звоника.
Више од двадесет година трају покушаји изградње цркве у Међувође. 1954-1955 године је срушен парохиски храм који је се налазио неколико километара од мјеста на коме се данас гради нови посвећен Јасеновачким мученицима.
Највећи број ђеце, жена, и осталих са простора Козаре, Кнешпоља и много других крајева, послије офанзиве на Козару су проведени кроз Међувође, а потом убијени и погубљени у логору Јасеновац.
Да не би заборавили на њихову жртву, данас ми као њихови сународници имамо обавезу да их се сјећамо не само у одређеним приликама, него да их молимо за небеско заступинштво. Наш дуг према њима је трајна категорија, али и прилика да подижући храмове њима, подигнемо и себе!
Извори
United States Holocaust Memorial Museum, United States Holocaust Memorial Museum, encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/jasenovac.
Lukic Dragoje. Rat i Djeca Kozare. Knjizevne Novine, 1990.
Graif, Gidʿon. Jasenovac: Auschwitz of the Balkans. Knjiga Komerc, 2018.
"Догађаји из прошлости једног народа, ма како славни били, временом изблиједе и забораве се, ако их неко не забиљежи. . . оно што се не запише, није се ни догодило."
- Бранко Ћопић